Neka moja shvatanja.
Bas cudno. Vreme je istovetno katastrofi, i umesto da kao i svi ljudi koji su kuci i oslobodjeni kojekakvih obaveza, legnem da spavam i iz zivotarim ovih nekoliko dana prelaznog perioda, kod mene je nastupila inspiracija. Ta inspiracija je proizasla iz cistog, pukog razmisljanja. O zivotu. O smislu. Zasto? Kad? Kako? Dokle?!
Dvadeset jedna godina a muce me sva ova pitanja. Da nije malo rano za to? Mozda nesto sa mnom nije u redu? Zar ne bih trebala da uzivam u bezbriznosti, u periodu kada mi je jedina obaveza da priucim malo i kompletno uzivam u zivotu?
Mozda sam samo malo zrelija od svojih vrsnjaka. Ne, ne kazem da su svi oni praznoglavi neandertalci ali mislim da se svi oni ponasaju bas u skladu sa svojim godinama. Dakle, lunjanje do kasnih jutarnjih casova, nalivanje alkoholom, pravljenje mnogih gluposti, ponekad ne snosenje odgovornosti za svoje postupke. Zivot od danas do sutra. Buducnost? Pa to je daleko. Daj ti meni nesto da popijem i usput prevarim decka ili se smuvam sa njih dvojicom, pustim nekog da mi plati par pica i na kraju pobegnem iz kluba jer on hoce nesto od mene. Ma nemoj? a zasto mislis da hoce? Nisi valjda mislila da je dzentlmen. E moja ti.
Ne zelim da me neko pogresno shvati. I ja izlazim. I ja pijem. Ostajem do 4-5-6 u gradu. Ali imam izgradjen odredjeni sistem vrednosti. Razmisljam o buducnosti. Znam i svesna sam da i najmanja odluka koju donesem i sprovedem u delo odredjuje moju blizu ili dalju buducnost. Neka to bude i da li cu da pijem tursku ili nes, hmm? Postoji odredjeni zakon akcije-reakcije. Danasnje devojke ( bacila sam fokus na njih jer me neprestano iznenadjuju svojim .... ) ne cene sebe, vidno pokazuju da ne vole sebe. Cime sam to videla? Osoba koja istinski voli sebe nece sebi dozvoliti da se tako ponasa. Jednostavno spustiti sebe na takav nivo nije prihvatljivo. Zenska glavo, da li je bitno sto vozi Audi nekitamobroj, ili ima sve markirano? Sta ti imas od toga? Ama bas nista. To je njegovo, nije tvoje. Nece niko ( pa cak ni on ) da te ceni jer tvoj decko poseduje kule i gradove. Dobices koju sitnicu od njega, neku vecericu, cvetic i cao. A kad provali da si povrsna, okrenuce ledja i sta ces ti sa tim satom da radis?
Moras da radis na sebi. Da ucis. Da se usavrsavas. Da znas ko si i sta si. Da ti kroz glavu ne prolazi vetar vec dostojanstvo, ponos i neki normalniji stavovi. Da budes nezavisna. Svoja. Da kod momaka, ma kod svih ljudi uopste, cenis neke druge stvari, da shvatis da novac nista ne znaci ako je osoba smrad. Licnost je ono sto se postuje a ne novcanik. To je ono sto sam ja odavno naucila, i drago mi je zbog toga. Drago mi je sto sam preskocila tu fazu sazrevanja, ne znam kako, ali nije je bilo. Nazalost, neke od tih devojaka nikad nece da se promene. Zao mi je zbog toga. One u vecini slucajeva ne zavrse bas najbolje. Mozda, mozda su obezbedjene za ceo zivot ali nisu SRECNE. Ejjj, budis se pored nekog kogane volis, kog ne mozes ocima da smislis, a usput trazis od njih novac za saunu, za ovo za ono. Ma ajde, sta ce mi to. Znam da se ljubav ne maze na hleba ali snacicemo se, zajedno smo jaci. Ljubav je cudo, zajednickim snagama postizemo sve. Nemoj da ides linijom manjeg otpora, laksim putem. Skoluj se, radi, imaj svoj dinar, prvo osecaj je neverovatan, drugo ne zavisis ni od koga.
Nikom zivot nije bajkovit, pa deleko od toga.
Ali priznacemo svi, ima prelepu funkciju. Samo ako gledas kroz prave naocare. Toliko lepih stvari oko nas, toliko (zamisli, postoje) dobrih ljudi. Toliko sitnica koje zacinjuju na onaj divan nacin svaki dan. Toliko stvari koje znas, toliko stvari koje ne znas a mozes da naucis i hoces. Toliko gradova i drzava koje nisi video, a posetices ih, znas. Toliko postavljenih i dohvatljivih ciljeva koje te cekaju, svakim danom si sve blizi. Maaa sta ako pada kisa? Ok tmurno je, bljak, ali pusti neku veselu muziku, uzmi neku carobnu knjigu i otplovi ka nekom uzvisenom, okom nevidljivom, mestu. Uzivaj. Nemas pare - imaces ih. Ali potrudi se, ne sedi i ne kukaj. Akcija-reakcija, zar ne ? Nemas momka - nasmej se. Nemas devojku - skupi hrabrost, pridji, vidis kako se smeska? Toliko stvari propustamo zbog straha, nesigurnosti, stidljivosti, straha od neuspeha, odbijanja. Ali to je gluposti. To su izgovori. Pasivnost je najgore moguce stanje. Promeni ga. Ne citaj novine, ne, ne. Pasces u depresiju sigurno. Ali to oni tamo i zele. Nemoguce, bre, da se sve sami crnjaci desavaju. Ima i lepih stvari i to bas lepih, seti se toga kad budes uzeo novine. Ne budi depresivan, vec prigrli zivot obema rukama i cmokni ga. Uzvratice ti istom merom.:)